Koliko žene košta sloboda?
U Crnoj Gori, takvoj kakva nam je, sve je više ekonomski nezavisnih žena. Ono o čemu naše majke nisu ni razmišljale, iz kojeg god razloga, danas je svakodnevica, a slobodno mogu reći i težnja svake mlade samosvjesne žene.
Da ima svoj stav, svoje izbore, svoju ekonomsku slobodu.
I onda dolazimo u situaciju da to postaje problem.
Muškarcima.
Kažu da su ugroženi ako je žena samosvjesna, uspješna, ambiciozna, vrijedna, na poziciji. Ugroženi su zato što im se oduzelo pravo da budu muškarci: da zaštite ženu, da se za nju bore, da budu stub. Kažu, ne zna se ko tu nosi pantalone. A ko im to brani da nose pantalone? Ko im brani da nas štite, da se za nas bore, da nam budu stub? Oni sami sebi.
Ispade da je u stvari imetak taj koji im daje snagu da nam budu stub.
Zar je?
Kakvoj je?
Kojem je?
Otkud, uopšte, ideja da ekonomsku slobodu žene poistovjećuju sa slabljenjem uloge muškarca u zajednici muškarca i žene? Žena i dalje želi da je zaštićena, da se za nju bori, da ima pored sebe onog na koga uvijek može da se osloni. Samo ne želi da bude zavisna. Zar je to loše? Jel ekonomski nezavisna žena možda manje željna ljubavi? (A ekonomski slabostojeći muškarac?) Ili je ista ona manje vrijedna ljubavi? (A on?) Zato što je samostalna? Zato što bira da bude svoja? Zato što bira da bude i ostane njegova iz ljubavi, a ne iz ekonomske zavisnosti. Pa zar baš tada on nije skroz siguran da je izabrala njega zbog njega, a ne zbog njegovog stana? Okej, ima i onih koje žele muškarce koji će da im ugađaju materijalnim stvarima, a one im vraćati svojim ženskim čarima. (Zar nema takvih i muškaraca?!) Ali nisu one (i oni) tema ove moje priče. Tema su one druge.
Toliko divnih žena u svojim tridesetim, četrdesetim, pedesetim, šesdesetim... oko mene koje su same.
Toliko divnih muškaraca u svojim tridesetim, četrdesetim, pedesetim, šesdesetim... oko mene koji su sami.
I ne govorim o onima koji žele tako. Govorim o onima koji rado ne bi bili sami. Ma, ljudi moji, što je to?
Ona ima stan, a on ga nema? To je problem? Pa zaboga?! Zar to nije super? Imaju krov nad glavom! Ljubav ne zanima što piše u posjedovnom listu. Nju zanima sreća.
Koliko žena generacija naših majki je živjelo u stanu svojih muškaraca i nas odgajalo? Al to je ok. On je muskarac i njegovo je da obezbijedi egzistenciju. E, da, normalno je da je zena izdržavano lice. Slabiji pol. Ma ko, bre slabiji pol? Nismo mi slabiji pol. Mi smo žene. Žene. Slabe baš koliko treba i jake isto toliko. Nas zanima ljubav. Više od ičega na svijetu. Ljubav. U tome smo sve iste. Snažno želimo ljubav. Zašto nam je uskraćujete? Zašto tražite da se odreknemo ljubavi prema sebi da bi dobili vašu ljubav? Nije pošteno. Nije ni ispravno. Nije ni moguće. Nećemo se odreći sebe, a vas ćemo jedva dočekati.
Prihvatite nas onakve kakve smo i samo nas volite. Lako je.
Što vas košta ;)
* Tekst je objavljen u julskom broju magazina Shopping Lista 2014.
Нема коментара:
Постави коментар