LilaVila

LilaVila

уторак, 21. фебруар 2012.

POEMA O ĆUTANJU I ČEKANJU

Ćutanje je pogubno. Iako nekada ima svoju lijepu stranu, u situaciji kada treba da se rješavaju nagomilani problemi, ćutanje je pogubno. Po pravilu, onaj koji tumači, ćutanje tumači pogrešno u poređenju sa onim što ćutanje ćutaču predstavlja.
Ali kako da se razjasni fama ćutanja?
Čekanje je pogubno. Iako nekada ima svoju lijepu stranu, u situaciji kada treba da se rješavaju nagomilani problemi, čekanje je pogubno. Po pravilu, onaj koji tumači, čekanje tumači pogrešno u poređenju sa onim što čekanje čekaču predstavlja.
Ali kako da se razjasni fama čekanja?
Ćutimo i čekamo dok se problemi nagomilavaju. A najčešće to i nisu problemi, ali su ih Ćutanje i Čekanje podgojili do natečenosti i sad su izobličeni i iskrivljeni u bolnu grimasu koja ćuti i čeka. Samu sebe boli.
Koga briga. Zna se što je važno. Da, to, Ćutanje i Čekanje.


I jeste, ima ona stara, mudra: ne forsiraj, umiri se, strpi se i doći će...
Ima nešto u tome, ali nema ništa u ugašenim očima i spuštenim uglovima usana koji kao da su odlučili da vuku nadolje što jače mogu, pa udruženi sa knedlom u grlu pišu "Poemu o ćutanju i ćekanju".
Čiji život ljudi žive?

Нема коментара:

Постави коментар