Zašto ljudima smetaju snažna osjećanja koja gajimo prema svojoj zemlji?
Da li je loše voljeti svoju zemlju? Smeta mi kada čujem komentare tipa: "vidi kako živimo, kakva nam je vlast, kakvi smo ljudi, kakvo je sve, a ti je i dalje slaviš..."
Pa, slavim je.
I volim je.
Zato što je Moja.
Zato što sam pososna nja Nju.
Zato što je prvo bila Ona, pa onda ja.
Zato što sam od nje ja nastala.
Zato što sam ja Ona.
To je neodvojivo.
I zašto bi uopšte neko to morao da shvati,
To je moje i Njeno.
To smo nas Dvije u Jednoj.
Meni ili Njoj.
Svejedno.
I uvijek mi je srce puno na nacionalni praznik. I priznajem, današnji dan jeste moj najdraži Naš praznik. Naravno, važan je i zbog toga što sam baš na ovaj dan, tri godine prije nego što smo proglasili nezavisnost, rodila moje prvo dijete, mog Novaka. Znam da to tako moralo biti. To je Ona u meni. I Ona je svojeglava kao Novak, gura po svome. Pogriješi, pa se ispravi. Uči i grabi naprijed. Naljutim se ponekad, pa se razljutim. Važno je da ide naprijed. Veliki su dani i godine pred nama.
Nije sve kako bih voljela da bude. Nije sve kako bi moralo da bude. Ali ide naprijed. Ide. Lagano. Može li brže? Može. Može li bolje? Može. Može li...? Može. Sve može.
U pravo vrijeme.
Kad sazru Uslovi i Ljudi.
Čekasmo da sazru i uslovi i ljudi, pa prije 6 godina, u miru dobismo nazad i na papiru, ono sto smo imali u srcu.
SVOJU državu.
Ljepoticu našu.
Neki smo je željeli mnogo duže, a neki kraće.
Ipak, udruženim snagama, dobili smo je. Pravedno ili ne.... dobili smo je.
Srecna sam zbog toga i slavim svaki dan. Danas posebno.
Srecan nam DAN NEZAVISNOSTI CRNE GORE!
Da li je loše voljeti svoju zemlju? Smeta mi kada čujem komentare tipa: "vidi kako živimo, kakva nam je vlast, kakvi smo ljudi, kakvo je sve, a ti je i dalje slaviš..."
Pa, slavim je.
I volim je.
Zato što je Moja.
Zato što sam pososna nja Nju.
Zato što je prvo bila Ona, pa onda ja.
Zato što sam od nje ja nastala.
Zato što sam ja Ona.
To je neodvojivo.
I zašto bi uopšte neko to morao da shvati,
To je moje i Njeno.
To smo nas Dvije u Jednoj.
Meni ili Njoj.
Svejedno.
I uvijek mi je srce puno na nacionalni praznik. I priznajem, današnji dan jeste moj najdraži Naš praznik. Naravno, važan je i zbog toga što sam baš na ovaj dan, tri godine prije nego što smo proglasili nezavisnost, rodila moje prvo dijete, mog Novaka. Znam da to tako moralo biti. To je Ona u meni. I Ona je svojeglava kao Novak, gura po svome. Pogriješi, pa se ispravi. Uči i grabi naprijed. Naljutim se ponekad, pa se razljutim. Važno je da ide naprijed. Veliki su dani i godine pred nama.
Nije sve kako bih voljela da bude. Nije sve kako bi moralo da bude. Ali ide naprijed. Ide. Lagano. Može li brže? Može. Može li bolje? Može. Može li...? Može. Sve može.
U pravo vrijeme.
Kad sazru Uslovi i Ljudi.
Čekasmo da sazru i uslovi i ljudi, pa prije 6 godina, u miru dobismo nazad i na papiru, ono sto smo imali u srcu.
SVOJU državu.
Ljepoticu našu.
Neki smo je željeli mnogo duže, a neki kraće.
Ipak, udruženim snagama, dobili smo je. Pravedno ili ne.... dobili smo je.
Srecna sam zbog toga i slavim svaki dan. Danas posebno.
Srecan nam DAN NEZAVISNOSTI CRNE GORE!
Нема коментара:
Постави коментар