Tatina ćerka

Imam vam ja jednog druga.  I volim ga, volim, ono baš evo trideset godina! I taj moj drug dobije ćerku u svojoj četrdesetpetoj... nije da je bitno koliko mu je godina, zbog godina, ali hoću da vam dočaram radost...
A ćerka, nevjerovatno... tatina kopija! Da li zbog toga što sam i ja kopija mog tate, pa se dodatno raznježih ili zbog toga što je ta djevojčica neopisiva Radost, tek, izađoše stihovi, tik pošto se rodila...

Tatina ćerka

Rodila majka tatinu ćerku
Da tata voli, cmače i mazi
Da voli žuto, šumu i rijeku
Da bićem svojim tu ljubav pazi.

Rodila majka ćerku tatinu
Sve boje duge da bere tata
Da voli sunce jer sunce jeste
Da sija draže od svakog zlata

Kada je stigla, znali su svi!
Antonija, doželjena bajka
Radost zablista, sreća zabubnji:
Tatinu ćerku rodila majka!