Ima dana kad boli. Prepoznam ih odmah. Počne od jutra. Kao kada organizam funkcioniše bez želuca. Sve se nešto unosi, ali nema varenja. Sadržaj upada u rupu. I puni je. Svakim novim punjenjem sve je jači pritisak na srce. I puni je. Dok se ono potpuno ne utopi. I puni je. U zeleno-žutu ljepljivu masu koja isparava. I puni je. Onda pukne. Sve. I izbacim je u jednom uzdahu. Svu. Valjda.
I dam sebi nova obećanja. I nove zadatke. I nove zanimalice pažnje skretalice.
Ne pitam kolko košta. Života.
Dok i njih ne potrošim.
Pa opet.
I dam sebi nova obećanja. I nove zadatke. I nove zanimalice pažnje skretalice.
Ne pitam kolko košta. Života.
Dok i njih ne potrošim.
Pa opet.
Нема коментара:
Постави коментар