U zivotu postoje stvari koje ne mozes da promijenis. Ili bar ne agresivnim i nametljivim putem. Naucila sam da je strpljenje jako vazna stvar. Iako mi je nekad izgledalo nedostizno, mic po mic, uspjela sam da se promijenim. Ponosna sam na sebe. Zao mi je kada oko sebe vidim ljude koji jos nijesu naucili da neke stvari moraju da sacekaju i jos vaznije, dok cekaju, da budu zadovoljni onim sto imaju jer ne mogu da ga promijene i da budu otvoreni i pozitivni prema svemu sto im se desava, pa onom sto im se u treutku cini nedovoljno dobrim. A kada se sve slegne, kada mirnog i otvorenog srca, ali i bistre glave oslobodjene sujete, radis sve kako valja, sazri vrijeme za one zeljno iscekivane promjene. Neko bi rekao velike. Ja kazem taman.
Jer sve se desava kad treba i onoliko koliko treba, koliko smo u mogucnosti da iznesemo. Nekada sami ne vidimo da nam je potrebno jos. Nekada i ne shvatamo koliko je dobro sto je to Vazno i Veliko doslo kasnije. Kada shvatimo i prihvatimo Sebe, sve dodje na svoje. Dodje mir.
Sve je Potaman.
Нема коментара:
Постави коментар