JA SE ZOVEM DINA

Dina na proslavi petog rođendana

Moja ćerka Dina ima 11 godina.
Velika djevojčica ;)
A djevojčice ko djevojčice.
Beskrajno šarmantne, slatke, mile, najčešće i nemaš pojma kako sve klizi kako one hoće.
Kad je bila mala tepali smo joj svakojako.
Baš, baš je imala mnogo nadimaka.
A ona je voljela da je zovemo po imenu.
Dina.
I nastade pjesma.

Ja se zovem DINA

Počelo je s Bebolina, zatim dođe Mala Fina
Čokolina, Bambolina, Suncolina, Balerina
Onda prođe doba rime. Rekoh, dobih nazad ime,
al ne lezi vraže, (oooo masaže!) tepalice opet draže.

Sunce, Zlato, Srcka, Cicka, Srećo, Zlato, Vrcka, Micka,
Ljubav Mala, Cio Svijete, ima l' ime ovo dijete?
 Mama, tata, mili braco, đede, tetke, baka Caco,
znam ja da vi to od srca, ljubav vaša svuda vrca...

Nego, imam molbu jednu, sasvim malu, neuglednu:
Voljela bih, ako može, svi nadimci da se slože,
u sjećanja da se odlože, al isprave, ne tobože,
Onda da se s pažnjom čuje, što vam subjekt poručuje:

Svi vi moji dragi, mili, sve vas volim, zdravo bili,
Sve vas ljubim, sve vas grlim, obasipam prahom vrlim...
Proglašavam, svi da čuju, upamte i poštuju, preko rijeka i planina:
ja se zovem DINA!

Podgorica, 12. oktobar 2010.